Zašto rezati papke?

    Savremeno mlečno govedarstvo nije bez problema, "šepavost", ili problemi sa nogama su jedan od glavnih razloga za izlučenje (škartiranje) krava. Drugi glavni razlozi su problemi sa plodnošću i oni sa vimenom (mastitis). Preventivne mere za šepavost su vitalno važne, rezanje papaka treba sprovesti dva puta godišnje, najbolje je to uraditi u vremenu zalučenja krave, odnosno od 5 do 8 meseci bremenitosti krave. Drugo rezanje papaka treba sprovesti na početku laktacije, odnosno od 10 do 30 dana po teljenju. Ako se krava još uvek kreće mora se lečiti brzo i tačno. Mlečno govedarstvo je videlo dramatično povećanje kod problema nogu tokom poslednjih 30 godina. Gajenje tovnih goveda takođe bije bitku protiv "šepavosti", i ako problem nije toliko veliki kao u mlečnom govedarstvu. Postoji nekoliko oblika problema sa nogama. Glavne bolesti su laminitis, interdigitalni dermatitis, digitalni dermatitis i interdigitalna flegmona, takodje poznata kao nekrotične lezije na, ili u papcima, ili panaricijum.

    Papak je deo tela (organizma) koji nosi celokupnu telesnu masu krave i neprekidno je izložen stetnim ciniocima spoljne sredine. Ako znamo da je njena telesna masa najmanje oko 600kg, onda na svaku nogu, odnosno papak dolazi najmanje oko 150kg telesne mase. Ako bi životinja stalno odlagala jednu nogu, težina od 150kg po papku bi se znatno povećala.

    Savremeno učenje o nezi i lečenju papaka omogućuje pravovremeno i efikasno lečenje, pošto zastareli slučajevi ne dovode uvek do uspešnog izlečenja. Ukupni gubici koji nastaju kao posledica ovog obolenja su veliki i u razvijenim stočarskim zemljama dok su kod nas jos veći. Prema podacima iz literature obolenje papaka u uslovima farmskog držanja javljaju se od 15 do 20% muznih krava, s tim da je deformitet papaka na pojedinim imanjima uočen u preko 50 do 70% slučajeva.

    Oboleli papci vrlo često su izvor infekcije i takva grlo često imaju upale vimena, zglobova, tetiva i probleme sa sterilitetom. Dokazano je da kod životinja sa zdravim papcima i porođaj teče mnogo lakše. Veoma važan uzročnik za nastajanje obolenja papaka u vezanom sistemu držanja je netrošenje papčane rožine zbog nedostatka kretanja. Rožina papka neprekidno raste (oko 1cm mesešno), odnosno 12cm godišnje ali kako je u uslovima vezanog sistema držanja krave kretanje potpuno uskraćeno, rožina se ne troši pa nastaju prerasli (stajski) papci. Ovaj problem može se uspešno umanjiti ako se redovno (dva puta godišnje) vrši obrezivanje (korektura) papaka.